Advokatura 1/1

Naplata potraživanja - advokat

Generalna — Autor advokatovanje @ 13:45

Problem sa kojim se susreću brojni privrednici, naročito vlasnici malih i srednjih preduzeća, leži u činjenici spore naplate dospelih potraživanja od dužnika. Naravno, praksa i zahtevi modernog preduzetništva, veoma često, sprečavaju privrednike, da svoja potraživanja naplate sudskim putem, jer bi takvim postupanjem, gotovo sigurno, prekinuli poslovnu saradnju sa partnerom, čiji dug žele naplatiti.

No, kako veoma često, privrednici ostanu bez drugih rešenja po tom pitanju, do preduzimanja sudskih akcija, to ću u nastavku ovoga teksta, pokušati, što plastičnije objasniti postupak sudske naplate potraživanja od dužnika.

Kao najočigledniji i najpraktičniji način naplate potraživanja, nameće se naplata u izvršnom postupku, na osnovu verodostojne isprave. Postupak se pokreće podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (računa, fakture), koji se sudu predaje u 4 primerka i u prilogu koga se moraju dostaviti overene fotokopije verodostojne isprave. Kada kažem overene, to ne znači overene pred upravnim ili sudskim organom, već na poleđini overene pečatom firme poverioca i potpisom zakonskog zastupnika poverioca.

Šta predlog u sebi mora da sadrži? Kao prvo, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave je strogo formalan akt i nikako ne bih savetovao sastavljanje istog pravnim laicima. No, ukoliko se pak odlučite na takav korak, morate znati, da predlog, pored individualnog imenovanja nadležnog suda, izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, sve sa matičnim brojem, PIB-om i brojevima tekućih računa, mora sadržati označenje vrednosti spora, te se u istom jasno mora navesti na koju se verodostojnu ispravu pozivate, kao i koliki iznos glavnog duga potražujete po istoj. Što se tiče potraživanja kamate, kamata se potražuje od dana fakturisanja ili dana valute, ukoliko je isti naveden na verodostojnoj ispravi. Takođe, verodostojna isprava, mora sadržati izvršan predlog izgleda petituma Rešenja o izvršenju i to je zapravo i najveća prepreka za samostalno sastavljanje jednog ovakvog akta, jer se u predlogu petituma, mora navesti obaveza plaćanja sa paricionim rokom, zatim u drugom stavu individualizirati predmet izvršenja (npr. blokada računa po ovlašćenju Odeljenja za prinudnu naplatu NBS), s tim što ste u obavezi tačno navesti, koji računi dužnika treba da budu blokirani, te na koje račune poverioca, treba prebaciti prinudno naplaćena sredstva.

Sud, kada primi formalno ispravan predlog za izvršenje, odmah donosi Rešenje o izvršenju, te predlog sa Rešenjem, dostavlja dužniku na odgovor. Dužniku se daje rok od 3 dana, da ukoliko to želi, podnese Prigovor na Rešenje o izvršenju, te ukoliko on to učini, naplata se odlaže, a predmet dostavlja parničnom odeljenju nadležnog suda, na dalje odlučivanje. Ono, oko čega često nastaju nesporazumi, jeste činjenica, šta Prigovor mora sadržati u sebi. Sudska praksa je, nedvosmislena po tom pitanju. Dovoljno je da dužnik, bukvalno, napiše samo "prigovaram" i sud neće imati drugog izbora, do da predmet dostavi parničnom odeljenju. Naravno, ukoliko dužnik ima razloga za prigovor, svakako, da je za njega bolje, da te svoje razloge, detaljno iznese i obrazloži, što činjenično, što putem dokaza, u samom prigovoru na rešenje.

Praksa pokazuje, da se ogroman procenat prigovora, podnosi sudu, samo zarad odugovlačenja i odlaganja obaveze plaćanja, jer će postupak u parnici, svakako potrajati još par meseci, ako ne i duže. No, ukoliko posedujete ispravnu verodostojnu ispravu, dokaz da je dužnik primio istu, kao i otpremnicu o prijemu robe, sve da vaš predmet ode u parnicu, postupak u parnici će se svesti na konstatovanje dokaza izvedenih u izvršnom postupku i rezultirati presudom u vašu korist.

Na kraju, ali svakako ne i najmanje bitno, jeste pitanje, izbegavanja troškova, koje ovakav postupak nosi sa sobom. Nesumnjivo da, nakon što dobijete postupak, bilo u izvršenju, bilo u parnici, vaš dužnik će biti taj koji će te troškove snositi, ali vi ste u obavezi da sudu uplatite takse na predlog za izvršenje, rešenje o izvršenju, kao i na prvostepenu odluku, ukoliko postupak pređe u parnici. Sud neće čekati da ove takse naplati od dužnika, već će vam, po pravnosnažnosti odluke i nakon prinudnog izvršenja, dužnik refundirati iznos ovih troškova u celosti.

Stoga, praksa pokazuje, da bi svakom postupku naplate, trebalo da prethodi Opomena pred utuženje, u kojoj bi se, dužniku, uz opomenu da dug isplati u celosti u roku koji mu je ostavljen, trebalo prezentovati, kakve će sve troškove da trpi, ukoliko postupak naplate pređe u novu, sudsku fazu. Svakako, da ćete poslati upečatljiviju poruku, ukoliko vašu opomenu sastavi i potpiše advokat, jer to je testament vaše odlučnosti, da ne posustanete po tom pitanju, te da ćete, ukoliko je to potrebno, zadovoljenje potražiti na sudu, a praksa pokazuje, da je procenat uspešnih naplata po advokatskim opomenama, neuporedivo viši, nego u slučajevima, u kojima sam poverilac, potpisuje iste.

 

Adv. Miroslav M. Rnjaković

Tel: 064/137-10-46

email: miroslavrnjakovic@yahoo.com 


Ostavinska rasprava - advokat

Generalna — Autor advokatovanje @ 12:16

Ostavinska rasprava je vrsta vanparničnog postupka, koja se sprovodi nakon smrti jednog lica, a čiji cilj je raspodela imovine preminulog, na njegove zakonske ili testamentarne naslednike.

Po zakonu, ostavinska rasprava se pokreće bilo po službenoj dužnosti, bilo po zahtevu zainteresovanog lica. U teoriji, sud bi u roku od 30 dana od smrti pokojnika, trebalo da, od nadležnog organa lokalne samouprave, koji obavlja poslove matičara, dobije smrtovnicu, dokument, koji, pored konstatacije smrti, treba da sadrži i podatke o njegovoj imovini, popis i procenu iste, pa da na osnovu smrtovnice, pokrene ostavinski postupak po službenoj dužnosti. Nažalost, praksa je takva, da ostavinski postupak gotovo uvek pokreće neko od naslednika i upravo su naslednici ti, koji uz predlog za pokretanje postupka, sudu dostavljaju spisak pokretne i nepokretne imovine pokojnika.

E, ovde se pojavljuje opasnost zloupotrebe, tj. utaje delova zaostavštine, a čiji cilj je neulazak iste u ostavinski postupak. Najčešći slučaj je da, supružnik pokojnika, ukoliko imovinu nasleđuje sa pokojnikovim roditeljima ili braćom i sestrama po pravu predstavljanja, pokuša sprečiti uvođenje nepokretnosti, koja se u zemljišnjim knjigama vodi na živog supružnika, a koja je po zakonu, stečena za vreme trajanja braka, pa samim tim, po zakonskoj pretpostavci, predstavlja bračnu tekovinu, na kojoj supružnici imaju zajedničku svojinu u odnosu pola-pola.

Naravno, kao i kod većine drugih postupaka, upravo zbog ovakvih eventualnosti, preporučuje se angažovanje advokata, koji bi, uz malo istraživačkog rada, mogao doći do podataka koji su vam potrebni i koji bi trebalo da spreči sve moguće zloupotrebe u jednom ovakvom postupku.

No, kako određen broj ljudi nije u mogućnosti da angažuje stručnu pomoć za vođenje ostavinskog postupka, u nastavku ovoga teksta, pokušaću, u kratkim crtama, da iznesem par saveta, kako jedan ovakav postupak treba voditi.

Što se tiče samog postupka, on je neformalan, sud ga vodi, upozoravajući stranke na njihova prava, makar tako stoji u zakonu. Naravno, u praksi se neretko dešava, da usled preopterećenosti sudova, dođe do propusta i na ovom planu.

Šta se dešava ukoliko postoji testament? U tom slučaju, sud će proglasiti testament, čitajući ga na glas u toku samog postupka, i rešenjem imovinu raspodeliti na testamentarne naslednike, u obimu i na način, regulisan testamentom. Ukoliko neko od stranaka u postupku, izrazi sumnju u validnost testamenta, ovo pitanje se ne može dokazivati u ostavinskom postupku, jer predmet istog nije utvrđivanje činjenica, već samo primena prava, te će u tom slučaju sud, prekinuti ostavinski postupak i zainteresovanom licu dati rok da pokrene postupak za osporavanje zakonitosti spornog testamenta, a  ostavinsko rešenje će, biti doneto, tek po pravnosnažnosti parničnog postupka za osporavanje zakonitosti testamenta. U ovaj i ovakav oblik korektivne parnice, nikako ne preporučujem ulazak bez stručne pravne pomoći, naročito imajući u vidu, da je osporavanje testamenta probatio diabolica. O vrstama i načinu sastavljanja testamenta, nešto opširnije sam pisao u tekstu "Testament - advokat". http://advokatovanje.blog.rs/blog/advokatovanje/gradjansko-pravo/2012/01/16/testament-advokat

Ukoliko, pak, nije postojao testament, sud će, primenjujući odredbe zakona, za naslednike oglasiti zakonske naslednike pokojnika, u razlomcima koji zavise od svojstva naslednika i njihove brojnosti.

E, sad, ono što svakako treba imati na umu, jeste mogućnost međusobnog dogovora između naslednika, po principu "ja tebi, ti meni", jer će sud, po sili zakona, svakom od naslednika, dodeliti naslednički udeo, u svakoj stvari koja je pripadala pokojniku. Stoga, nije zgoreg istaći, da je ostavinska rasprava, upravo prava prilika, da se jednom za svagda, ta pitanja razreše između naslednika, kako se imovina ne bi usitnjavala.

Na kraju, treba znati još jednu stvar. Ostavinsko rešenje, kada postane pravnosnažno, ono uvek može biti osporavano u korektivnoj parnici. Na primer, ukoliko se, nakon obavljene rasprave i donetog ostavinskog rešenja, pronađe testament, postupak neće biti ponavljan, već će zainteresovano lice ili lica, moći svoja prava da zaštite u korektivnoj parnici, podnošenjem tužbe za utvrđenje postojanja testamenta, tj. naslednih delova testamentarnih naslednika, koja bi ishodila u presudi, koja bi u svemu stavila van snage i zamenila, nezakonito ostavinsko rešenje.

Stoga, ukoliko već treba da se upustite u ostavinsku raspravu, a naročito u korektivnu parnicu po istom osnovu, svakako savetujem angažovanje stručnog lica, makar na savetodavnom nivou, jer ako ništa drugo, dobar savet po pitanju na koji način želite da se odreknete dela imovine u korist sanaslednika (poklon ili prihvat nasledstva, pa odricanje u nečiju korist), njemu može značiti, da li će na tu imovinu platiti porez od 20%, ili ga neće plaćati uopšte.

 

Adv. Miroslav M. Rnjaković

Tel: 064/137-10-46

email: miroslavrnjakovic@yahoo.com 


Ostavinska rasprava - advokat

Generalna — Autor advokatovanje @ 12:16

Ostavinska rasprava je vrsta vanparničnog postupka, koja se sprovodi nakon smrti jednog lica, a čiji cilj je raspodela imovine preminulog, na njegove zakonske ili testamentarne naslednike.

Po zakonu, ostavinska rasprava se pokreće bilo po službenoj dužnosti, bilo po zahtevu zainteresovanog lica. U teoriji, sud bi u roku od 30 dana od smrti pokojnika, trebalo da, od nadležnog organa lokalne samouprave, koji obavlja poslove matičara, dobije smrtovnicu, dokument, koji, pored konstatacije smrti, treba da sadrži i podatke o njegovoj imovini, popis i procenu iste, pa da na osnovu smrtovnice, pokrene ostavinski postupak po službenoj dužnosti. Nažalost, praksa je takva, da ostavinski postupak gotovo uvek pokreće neko od naslednika i upravo su naslednici ti, koji uz predlog za pokretanje postupka, sudu dostavljaju spisak pokretne i nepokretne imovine pokojnika.

E, ovde se pojavljuje opasnost zloupotrebe, tj. utaje delova zaostavštine, a čiji cilj je neulazak iste u ostavinski postupak. Najčešći slučaj je da, supružnik pokojnika, ukoliko imovinu nasleđuje sa pokojnikovim roditeljima ili braćom i sestrama po pravu predstavljanja, pokuša sprečiti uvođenje nepokretnosti, koja se u zemljišnjim knjigama vodi na živog supružnika, a koja je po zakonu, stečena za vreme trajanja braka, pa samim tim, po zakonskoj pretpostavci, predstavlja bračnu tekovinu, na kojoj supružnici imaju zajedničku svojinu u odnosu pola-pola.

Naravno, kao i kod većine drugih postupaka, upravo zbog ovakvih eventualnosti, preporučuje se angažovanje advokata, koji bi, uz malo istraživačkog rada, mogao doći do podataka koji su vam potrebni i koji bi trebalo da spreči sve moguće zloupotrebe u jednom ovakvom postupku.

No, kako određen broj ljudi nije u mogućnosti da angažuje stručnu pomoć za vođenje ostavinskog postupka, u nastavku ovoga teksta, pokušaću, u kratkim crtama, da iznesem par saveta, kako jedan ovakav postupak treba voditi.

Što se tiče samog postupka, on je neformalan, sud ga vodi, upozoravajući stranke na njihova prava, makar tako stoji u zakonu. Naravno, u praksi se neretko dešava, da usled preopterećenosti sudova, dođe do propusta i na ovom planu.

Šta se dešava ukoliko postoji testament? U tom slučaju, sud će proglasiti testament, čitajući ga na glas u toku samog postupka, i rešenjem imovinu raspodeliti na testamentarne naslednike, u obimu i na način, regulisan testamentom. Ukoliko neko od stranaka u postupku, izrazi sumnju u validnost testamenta, ovo pitanje se ne može dokazivati u ostavinskom postupku, jer predmet istog nije utvrđivanje činjenica, već samo primena prava, te će u tom slučaju sud, prekinuti ostavinski postupak i zainteresovanom licu dati rok da pokrene postupak za osporavanje zakonitosti spornog testamenta, a  ostavinsko rešenje će, biti doneto, tek po pravnosnažnosti parničnog postupka za osporavanje zakonitosti testamenta. U ovaj i ovakav oblik korektivne parnice, nikako ne preporučujem ulazak bez stručne pravne pomoći, naročito imajući u vidu, da je osporavanje testamenta probatio diabolica. O vrstama i načinu sastavljanja testamenta, nešto opširnije sam pisao u tekstu "Testament - advokat". http://advokatovanje.blog.rs/blog/advokatovanje/gradjansko-pravo/2012/01/16/testament-advokat

Ukoliko, pak, nije postojao testament, sud će, primenjujući odredbe zakona, za naslednike oglasiti zakonske naslednike pokojnika, u razlomcima koji zavise od svojstva naslednika i njihove brojnosti.

E, sad, ono što svakako treba imati na umu, jeste mogućnost međusobnog dogovora između naslednika, po principu "ja tebi, ti meni", jer će sud, po sili zakona, svakom od naslednika, dodeliti naslednički udeo, u svakoj stvari koja je pripadala pokojniku. Stoga, nije zgoreg istaći, da je ostavinska rasprava, upravo prava prilika, da se jednom za svagda, ta pitanja razreše između naslednika, kako se imovina ne bi usitnjavala.

Na kraju, treba znati još jednu stvar. Ostavinsko rešenje, kada postane pravnosnažno, ono uvek može biti osporavano u korektivnoj parnici. Na primer, ukoliko se, nakon obavljene rasprave i donetog ostavinskog rešenja, pronađe testament, postupak neće biti ponavljan, već će zainteresovano lice ili lica, moći svoja prava da zaštite u korektivnoj parnici, podnošenjem tužbe za utvrđenje postojanja testamenta, tj. naslednih delova testamentarnih naslednika, koja bi ishodila u presudi, koja bi u svemu stavila van snage i zamenila, nezakonito ostavinsko rešenje.

Stoga, ukoliko već treba da se upustite u ostavinsku raspravu, a naročito u korektivnu parnicu po istom osnovu, svakako savetujem angažovanje stručnog lica, makar na savetodavnom nivou, jer ako ništa drugo, dobar savet po pitanju na koji način želite da se odreknete dela imovine u korist sanaslednika (poklon ili prihvat nasledstva, pa odricanje u nečiju korist), njemu može značiti, da li će na tu imovinu platiti porez od 20%, ili ga neće plaćati uopšte.

 

Adv. Miroslav M. Rnjaković

Tel: 064/137-10-46

email: miroslavrnjakovic@yahoo.com 


Powered by blog.rs