Advokatura 1/1

Ostavinska rasprava - advokat

Generalna — Autor advokatovanje @ 12:16

Ostavinska rasprava je vrsta vanparničnog postupka, koja se sprovodi nakon smrti jednog lica, a čiji cilj je raspodela imovine preminulog, na njegove zakonske ili testamentarne naslednike.

Po zakonu, ostavinska rasprava se pokreće bilo po službenoj dužnosti, bilo po zahtevu zainteresovanog lica. U teoriji, sud bi u roku od 30 dana od smrti pokojnika, trebalo da, od nadležnog organa lokalne samouprave, koji obavlja poslove matičara, dobije smrtovnicu, dokument, koji, pored konstatacije smrti, treba da sadrži i podatke o njegovoj imovini, popis i procenu iste, pa da na osnovu smrtovnice, pokrene ostavinski postupak po službenoj dužnosti. Nažalost, praksa je takva, da ostavinski postupak gotovo uvek pokreće neko od naslednika i upravo su naslednici ti, koji uz predlog za pokretanje postupka, sudu dostavljaju spisak pokretne i nepokretne imovine pokojnika.

E, ovde se pojavljuje opasnost zloupotrebe, tj. utaje delova zaostavštine, a čiji cilj je neulazak iste u ostavinski postupak. Najčešći slučaj je da, supružnik pokojnika, ukoliko imovinu nasleđuje sa pokojnikovim roditeljima ili braćom i sestrama po pravu predstavljanja, pokuša sprečiti uvođenje nepokretnosti, koja se u zemljišnjim knjigama vodi na živog supružnika, a koja je po zakonu, stečena za vreme trajanja braka, pa samim tim, po zakonskoj pretpostavci, predstavlja bračnu tekovinu, na kojoj supružnici imaju zajedničku svojinu u odnosu pola-pola.

Naravno, kao i kod većine drugih postupaka, upravo zbog ovakvih eventualnosti, preporučuje se angažovanje advokata, koji bi, uz malo istraživačkog rada, mogao doći do podataka koji su vam potrebni i koji bi trebalo da spreči sve moguće zloupotrebe u jednom ovakvom postupku.

No, kako određen broj ljudi nije u mogućnosti da angažuje stručnu pomoć za vođenje ostavinskog postupka, u nastavku ovoga teksta, pokušaću, u kratkim crtama, da iznesem par saveta, kako jedan ovakav postupak treba voditi.

Što se tiče samog postupka, on je neformalan, sud ga vodi, upozoravajući stranke na njihova prava, makar tako stoji u zakonu. Naravno, u praksi se neretko dešava, da usled preopterećenosti sudova, dođe do propusta i na ovom planu.

Šta se dešava ukoliko postoji testament? U tom slučaju, sud će proglasiti testament, čitajući ga na glas u toku samog postupka, i rešenjem imovinu raspodeliti na testamentarne naslednike, u obimu i na način, regulisan testamentom. Ukoliko neko od stranaka u postupku, izrazi sumnju u validnost testamenta, ovo pitanje se ne može dokazivati u ostavinskom postupku, jer predmet istog nije utvrđivanje činjenica, već samo primena prava, te će u tom slučaju sud, prekinuti ostavinski postupak i zainteresovanom licu dati rok da pokrene postupak za osporavanje zakonitosti spornog testamenta, a  ostavinsko rešenje će, biti doneto, tek po pravnosnažnosti parničnog postupka za osporavanje zakonitosti testamenta. U ovaj i ovakav oblik korektivne parnice, nikako ne preporučujem ulazak bez stručne pravne pomoći, naročito imajući u vidu, da je osporavanje testamenta probatio diabolica. O vrstama i načinu sastavljanja testamenta, nešto opširnije sam pisao u tekstu "Testament - advokat". http://advokatovanje.blog.rs/blog/advokatovanje/gradjansko-pravo/2012/01/16/testament-advokat

Ukoliko, pak, nije postojao testament, sud će, primenjujući odredbe zakona, za naslednike oglasiti zakonske naslednike pokojnika, u razlomcima koji zavise od svojstva naslednika i njihove brojnosti.

E, sad, ono što svakako treba imati na umu, jeste mogućnost međusobnog dogovora između naslednika, po principu "ja tebi, ti meni", jer će sud, po sili zakona, svakom od naslednika, dodeliti naslednički udeo, u svakoj stvari koja je pripadala pokojniku. Stoga, nije zgoreg istaći, da je ostavinska rasprava, upravo prava prilika, da se jednom za svagda, ta pitanja razreše između naslednika, kako se imovina ne bi usitnjavala.

Na kraju, treba znati još jednu stvar. Ostavinsko rešenje, kada postane pravnosnažno, ono uvek može biti osporavano u korektivnoj parnici. Na primer, ukoliko se, nakon obavljene rasprave i donetog ostavinskog rešenja, pronađe testament, postupak neće biti ponavljan, već će zainteresovano lice ili lica, moći svoja prava da zaštite u korektivnoj parnici, podnošenjem tužbe za utvrđenje postojanja testamenta, tj. naslednih delova testamentarnih naslednika, koja bi ishodila u presudi, koja bi u svemu stavila van snage i zamenila, nezakonito ostavinsko rešenje.

Stoga, ukoliko već treba da se upustite u ostavinsku raspravu, a naročito u korektivnu parnicu po istom osnovu, svakako savetujem angažovanje stručnog lica, makar na savetodavnom nivou, jer ako ništa drugo, dobar savet po pitanju na koji način želite da se odreknete dela imovine u korist sanaslednika (poklon ili prihvat nasledstva, pa odricanje u nečiju korist), njemu može značiti, da li će na tu imovinu platiti porez od 20%, ili ga neće plaćati uopšte.

 

Adv. Miroslav M. Rnjaković

Tel: 064/137-10-46

email: miroslavrnjakovic@yahoo.com 


Ostavinska rasprava - advokat

Generalna — Autor advokatovanje @ 12:16

Ostavinska rasprava je vrsta vanparničnog postupka, koja se sprovodi nakon smrti jednog lica, a čiji cilj je raspodela imovine preminulog, na njegove zakonske ili testamentarne naslednike.

Po zakonu, ostavinska rasprava se pokreće bilo po službenoj dužnosti, bilo po zahtevu zainteresovanog lica. U teoriji, sud bi u roku od 30 dana od smrti pokojnika, trebalo da, od nadležnog organa lokalne samouprave, koji obavlja poslove matičara, dobije smrtovnicu, dokument, koji, pored konstatacije smrti, treba da sadrži i podatke o njegovoj imovini, popis i procenu iste, pa da na osnovu smrtovnice, pokrene ostavinski postupak po službenoj dužnosti. Nažalost, praksa je takva, da ostavinski postupak gotovo uvek pokreće neko od naslednika i upravo su naslednici ti, koji uz predlog za pokretanje postupka, sudu dostavljaju spisak pokretne i nepokretne imovine pokojnika.

E, ovde se pojavljuje opasnost zloupotrebe, tj. utaje delova zaostavštine, a čiji cilj je neulazak iste u ostavinski postupak. Najčešći slučaj je da, supružnik pokojnika, ukoliko imovinu nasleđuje sa pokojnikovim roditeljima ili braćom i sestrama po pravu predstavljanja, pokuša sprečiti uvođenje nepokretnosti, koja se u zemljišnjim knjigama vodi na živog supružnika, a koja je po zakonu, stečena za vreme trajanja braka, pa samim tim, po zakonskoj pretpostavci, predstavlja bračnu tekovinu, na kojoj supružnici imaju zajedničku svojinu u odnosu pola-pola.

Naravno, kao i kod većine drugih postupaka, upravo zbog ovakvih eventualnosti, preporučuje se angažovanje advokata, koji bi, uz malo istraživačkog rada, mogao doći do podataka koji su vam potrebni i koji bi trebalo da spreči sve moguće zloupotrebe u jednom ovakvom postupku.

No, kako određen broj ljudi nije u mogućnosti da angažuje stručnu pomoć za vođenje ostavinskog postupka, u nastavku ovoga teksta, pokušaću, u kratkim crtama, da iznesem par saveta, kako jedan ovakav postupak treba voditi.

Što se tiče samog postupka, on je neformalan, sud ga vodi, upozoravajući stranke na njihova prava, makar tako stoji u zakonu. Naravno, u praksi se neretko dešava, da usled preopterećenosti sudova, dođe do propusta i na ovom planu.

Šta se dešava ukoliko postoji testament? U tom slučaju, sud će proglasiti testament, čitajući ga na glas u toku samog postupka, i rešenjem imovinu raspodeliti na testamentarne naslednike, u obimu i na način, regulisan testamentom. Ukoliko neko od stranaka u postupku, izrazi sumnju u validnost testamenta, ovo pitanje se ne može dokazivati u ostavinskom postupku, jer predmet istog nije utvrđivanje činjenica, već samo primena prava, te će u tom slučaju sud, prekinuti ostavinski postupak i zainteresovanom licu dati rok da pokrene postupak za osporavanje zakonitosti spornog testamenta, a  ostavinsko rešenje će, biti doneto, tek po pravnosnažnosti parničnog postupka za osporavanje zakonitosti testamenta. U ovaj i ovakav oblik korektivne parnice, nikako ne preporučujem ulazak bez stručne pravne pomoći, naročito imajući u vidu, da je osporavanje testamenta probatio diabolica. O vrstama i načinu sastavljanja testamenta, nešto opširnije sam pisao u tekstu "Testament - advokat". http://advokatovanje.blog.rs/blog/advokatovanje/gradjansko-pravo/2012/01/16/testament-advokat

Ukoliko, pak, nije postojao testament, sud će, primenjujući odredbe zakona, za naslednike oglasiti zakonske naslednike pokojnika, u razlomcima koji zavise od svojstva naslednika i njihove brojnosti.

E, sad, ono što svakako treba imati na umu, jeste mogućnost međusobnog dogovora između naslednika, po principu "ja tebi, ti meni", jer će sud, po sili zakona, svakom od naslednika, dodeliti naslednički udeo, u svakoj stvari koja je pripadala pokojniku. Stoga, nije zgoreg istaći, da je ostavinska rasprava, upravo prava prilika, da se jednom za svagda, ta pitanja razreše između naslednika, kako se imovina ne bi usitnjavala.

Na kraju, treba znati još jednu stvar. Ostavinsko rešenje, kada postane pravnosnažno, ono uvek može biti osporavano u korektivnoj parnici. Na primer, ukoliko se, nakon obavljene rasprave i donetog ostavinskog rešenja, pronađe testament, postupak neće biti ponavljan, već će zainteresovano lice ili lica, moći svoja prava da zaštite u korektivnoj parnici, podnošenjem tužbe za utvrđenje postojanja testamenta, tj. naslednih delova testamentarnih naslednika, koja bi ishodila u presudi, koja bi u svemu stavila van snage i zamenila, nezakonito ostavinsko rešenje.

Stoga, ukoliko već treba da se upustite u ostavinsku raspravu, a naročito u korektivnu parnicu po istom osnovu, svakako savetujem angažovanje stručnog lica, makar na savetodavnom nivou, jer ako ništa drugo, dobar savet po pitanju na koji način želite da se odreknete dela imovine u korist sanaslednika (poklon ili prihvat nasledstva, pa odricanje u nečiju korist), njemu može značiti, da li će na tu imovinu platiti porez od 20%, ili ga neće plaćati uopšte.

 

Adv. Miroslav M. Rnjaković

Tel: 064/137-10-46

email: miroslavrnjakovic@yahoo.com 


Powered by blog.rs