Bračna tekovina - advokat
Pitanje bračne tekovine, tj. zajedničke imovine supružnika je ono, koje se uvek, neizbežno postavlja, nakon okončanja braka, ali i u ostavinskom postupku, nakon smrti jednog od supružnika.
Kao prvo, treba razlučiti pojmove zajedničke i posebne imovine supružnika. U zajedničku imovinu supružnika spadaju svi prihodi po osnovu teretnih ugovora, sklopljenih od strane jednog supružnika, za vreme trajanja braka, što će reći sve stvari, pokretne i nepokretne, koje su stečene za vreme trajanja braka, plate supružnika, zakupnine i drugi plodovi i prihodi od zajedničkih stvari i tome slično. Posebnom imovinom supružnika, smatra se imovina stečena nasleđivanjem, poklonom i drugim dobročinim poslovima, te zakupnine i drugi plodovi i prihodi od stvari koja su predmet posebne imovine supružnika, kao i prihodi od igara na sreću.
E sad, najčešće postavljano pitanje, kako se deli bračna tekovina, tj. zajednička imovina bračnih supružnika. Zakonska pretpostavka (oboriva), stoji na stanovištu, da zajednička imovina supružnika, ima se deliti, po razlomku 1/2 jednom supružniku, 1/2 drugom, bez obzira na visinu mesečnih prihoda svakog od supružnika. Ovakvo zakonsko rešenje je, prevashodno plod, intencije zakonodavca, ka polnom izjednačavanju supružnika, tj. izbegavanju diskriminacije, jer je u praksi dosta češći slučaj da muž radi i zarađuje, tj. da se njegov prihod može lako kvantifikovati, dok žena brine o kući, deci i domaćinstvu, a ovaj i ovakav rad je dosta teže kvantifikovati. Stoga, zakonodavac je stao na stanovište, da su supružnici zajedničku imovinu stekli po principu 50-50%.
Ovo je zakonska pretpostavka, oboriva, ali supružnicima je ostavljena mogućnost, da u posebnom parničnom postupku, putem deklarativne tužbe, pokušaju dokazati suprotno, tj. oboriti ovu zakonsku pretpostavku, ukoliko smatraju, da je njihov udeo u zajedničkoj imovini veći, od udela supružnika. U praksi, do ovakvih tužbi najčešće dolazi u slučajevima, kada je jedan od supružnika, u neku zajedničku nepokretnosti ili više njih, ulagao svoju posebnu imovinu, najčešće nasleđen novac ili novac stečen prodajom nasleđene imovine, te onda zahteva umanjenje supružnikovog dela, u navedenom iznosu. Uz adekvatnu dokumentaciju i iskaze svedoka, ovakvi slučajevi su prilično lako dokazivi i procenat njihove uspešnosti je znatno visok, jer postoje jasni načini, kvantifikacije uloženog od strane jednog supružnika.
S druge strane, u praksi, često dolazi do utuženja po ovom osnovu, gde je znatno teže kvantifikovati nečiji udeo, čak iako on realno jeste veći, u sticanju zajedničke stvari. Naravno, ne treba posebno spominjati, da ovakvi sporovi, vode ka produbljenju animoziteta između bivših supružnika.
Kako voditi jedan ovakav postupak? Iskreno, s obzirom da je u postupcima za utvrđivanje bračne tekovine, od krucijalnog značaja personalizovanje i subjektivizacija odnosa između bračnih drugova, jako je bitno na koji način se sudu prezentuju upravo ovi odnosi, kako na ličnom, tako i na imovinskom planu. Ne treba posebno spominjati, da uspešnost u ovim sporovima, najčešće zavisi od iskaza svedoka, jer se najčešće dokazivanje bazira upravo na ovom dokaznom sredstvu, a od krucijalnog značaja biva, način ispitivanja i navođenja svedoka, da iznese sve činjenice, relevantne za konkretan slučaj. Imajući u vidu gore izneseno, nikome ne bih preporučio samostalno upuštanje u jedan, ovako komplikovan postupak, bez angažovanja stručne pomoći.
Na kraju, svakako treba spomenuti i naslednopravni aspekt bračne tekovine. Kada jedan od supružnika premine, u ostavinsku masu ulazi imovina tog supružnika, tj. ostavinski sud, mora tačno utvrditi šta sve spada u imovinu pokojnika. Ukoliko se u ostavinskom postupku, kao sporno, pojavi pitanje bračne tekovine, to će sud prekinuti ostavinski postupak i zainteresovanu stranu uputiti na parnicu za utvrđivanje bračne tekovine.
Adv. Miroslav M. Rnjaković
Tel: 064/137-10-46
email: miroslavrnjakovic@yahoo.com