Advokatura 1/1

Pitanje bračne tekovine, tj. zajedničke imovine supružnika je ono, koje se uvek, neizbežno postavlja, nakon okončanja braka, ali i u ostavinskom postupku, nakon smrti jednog od supružnika. 

Kao prvo, treba razlučiti pojmove zajedničke i posebne imovine supružnika. U zajedničku imovinu supružnika spadaju svi prihodi po osnovu teretnih ugovora, sklopljenih od strane jednog supružnika, za vreme trajanja braka, što će reći sve stvari, pokretne i nepokretne, koje su stečene za vreme trajanja braka, plate supružnika, zakupnine i drugi plodovi i prihodi od zajedničkih stvari i tome slično. Posebnom imovinom supružnika, smatra se imovina stečena nasleđivanjem, poklonom i drugim dobročinim poslovima, te zakupnine i drugi plodovi i prihodi od stvari koja su predmet posebne imovine supružnika, kao i prihodi od igara na sreću.

  E sad, najčešće postavljano pitanje, kako se deli bračna tekovina, tj. zajednička imovina bračnih supružnika. Zakonska pretpostavka (oboriva), stoji na stanovištu, da zajednička imovina supružnika, ima se deliti, po razlomku 1/2 jednom supružniku, 1/2 drugom, bez obzira na visinu mesečnih prihoda svakog od supružnika. Ovakvo zakonsko rešenje je, prevashodno plod, intencije zakonodavca, ka polnom izjednačavanju supružnika, tj. izbegavanju diskriminacije, jer je u praksi dosta češći slučaj da muž radi i zarađuje, tj. da se njegov prihod može lako kvantifikovati, dok žena brine o kući, deci i domaćinstvu, a ovaj i ovakav rad je dosta teže kvantifikovati. Stoga, zakonodavac je stao na stanovište, da su supružnici zajedničku imovinu stekli po principu 50-50%.

Ovo je zakonska pretpostavka, oboriva, ali supružnicima je ostavljena mogućnost, da u posebnom parničnom postupku, putem deklarativne tužbe, pokušaju dokazati suprotno, tj. oboriti ovu zakonsku pretpostavku, ukoliko smatraju, da je njihov udeo u zajedničkoj imovini veći, od udela supružnika. U praksi, do ovakvih tužbi najčešće dolazi u slučajevima, kada je jedan od supružnika, u neku zajedničku nepokretnosti ili više njih, ulagao svoju posebnu imovinu, najčešće nasleđen novac ili novac stečen prodajom nasleđene imovine, te onda zahteva umanjenje supružnikovog dela, u navedenom iznosu. Uz adekvatnu dokumentaciju i iskaze svedoka, ovakvi slučajevi su prilično lako dokazivi i procenat njihove uspešnosti je znatno visok, jer postoje jasni načini, kvantifikacije uloženog od strane jednog supružnika.

  S druge strane, u praksi, često dolazi do utuženja po ovom osnovu, gde je znatno teže kvantifikovati nečiji udeo, čak iako on realno jeste veći, u sticanju zajedničke stvari. Naravno, ne treba posebno spominjati, da ovakvi sporovi, vode ka produbljenju animoziteta između bivših supružnika.

Kako voditi jedan ovakav postupak? Iskreno, s obzirom da je u postupcima za utvrđivanje bračne tekovine, od krucijalnog značaja personalizovanje i subjektivizacija odnosa između bračnih drugova, jako je bitno na koji način se sudu prezentuju upravo ovi odnosi, kako na ličnom, tako i na imovinskom planu. Ne treba posebno spominjati, da uspešnost u ovim sporovima, najčešće zavisi od iskaza svedoka, jer se najčešće dokazivanje bazira upravo na ovom dokaznom sredstvu, a od krucijalnog značaja biva, način ispitivanja i navođenja svedoka, da iznese sve činjenice, relevantne za konkretan slučaj. Imajući u vidu gore izneseno, nikome ne bih preporučio samostalno upuštanje u jedan, ovako komplikovan postupak, bez angažovanja stručne pomoći.

  Na kraju, svakako treba spomenuti i naslednopravni aspekt bračne tekovine. Kada jedan od supružnika premine, u ostavinsku masu ulazi imovina tog supružnika, tj. ostavinski sud, mora tačno utvrditi šta sve spada u imovinu pokojnika. Ukoliko se u ostavinskom postupku, kao sporno, pojavi pitanje bračne tekovine, to će sud prekinuti ostavinski postupak i zainteresovanu stranu uputiti na parnicu za utvrđivanje bračne tekovine. 

Adv. Miroslav M. Rnjaković

Tel: 064/137-10-46

email: miroslavrnjakovic@yahoo.com 

Dosta često se dešava, da stranka u parničnom postupku, tj. ona stranka koja je izgubila spor, čak i nakon pravnosnažnosti istog, smatra da je sud povredio zakon na njenu štetu, te da bi, u svetlu činjenica iznetih u postupku, odluka suda morala biti drugačija.

Tu dolazimo, do pitanja vanrednih pravnih lekova u parničnom postupku, tj. konkretno, do pravnog leka, koji je najzastupljeniji u praktičnoj primeni, uprkos restriktivnosti zakonskih propisa - revizije.

  Revizija, kao vanredni pravni lek je, od svog nastanka u srpskom zakonodavstvu, pa sve do danas, trpela izmene, prevashodno restriktivnog karaktera, tako da, novi zakon o parničnom postupku, ne poznaje direktnu reviziju, dok su razlozi za izjavljivanje revizije umnogome ograničeni, no, ipak, to ne umanjuje praktičnu važnost ovog pravnog leka.

Revizija protiv presude je strogo formalan akt, i kao takav, podložan odbačaju iz procesnih razloga, te stoga, nikome ne bih preporučio samostalno sastavljanje revizije, bez angažovanja stručne pomoći od strane od advokata. No, kako nisu svi u finansijskoj mogućnosti da za potrebe sastava revizije angažuju stručnu pomoć, to ću, u ovom tekstu, pokušati što jednostavnije pojasniti koje sve elemente revizija mora sadržati, te kako sastaviti istu.

Za početak, neophodno je znati, da sprovođenje postupka po reviziji, u predmetima u kojima je postojao pravni osnov za pokretanja revizije, predstavlja preduslov, za podnošenje ustavne žalbe, pa zatim i žalbe sudu u Strazburu.

Revizijom se mogu pobijati, samo presude donete u drugom stepenu, što će reći da, ukoliko protiv presude prvostepenog suda niste iskoristili pravo na žalbu, pa je ona postala pravnosnažna, to znači da nemate pravo da podnesete reviziju protiv takve presude. Revizija se može izjaviti samo u određenim pravnim stvarima, tj. u sporovima koji prelaze određenu vrednost i specifičnim vrstama sporova, u kojima postoji javni interes za utvrđivanje apsolutne istine. Međutim, odredbe ZPP RS, predviđaju mogućnost podnošenja revizije i protiv presude, koja ne ispunjava ove uslove, a veće Vrhovnog kasacionog suda, ima pravo da, ukoliko smatra da su prava podnosioca ozbiljno povređena, da po takvoj reviziji postupi i donese odluku.

Revizija se može podneti iz dva razloga:

- apsolutno bitnih povreda odredaba ZPP RS,

-pogrešne primene materijalnog prava.

Iz ovoga proizilazi, da sud u postupku po reviziji, ne može ukinuti, niti preinačiti pravnosnažnu presudu, zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Rok za podnošenje presude je prekluzivan - 30 dana, što će reći, da rok počinje teći od dana prijema odluke drugostepenog suda.

Kako dalje teče postupak? Postupak po reviziji se deli na postupak pred prvostepenim i postupak pred revizijskim sudom. Prvostepeni sud, nakon prijema revizije, vrši formalno ispitivanje revizije, tj. da li je ista blagovremena, dopuštena i potpuna. Nakon toga, sud, ukoliko u reviziji pronađe određene formalne nedostatke, istu može odbaciti rešenjem i time okončati postupak, pre no li ista bude dostavljena Vrhovnom kasacionom sudu. Upravo iz ovog razloga i usled strogosti forme predviđene za ovaj vanredni pravni lek, isti nikako ne treba sastavljati bez saveta advokata.

Ukoliko je revizija formalno ispravna, prvostepeni sud, jedan primerak dostavlja nadležnom javnom tužilaštvu, pa zatim predmet prosleđuje Vrhovnom kasacionom sudu.

Postupak pred revizijskim sudom se sprovodi bez rasprave. Revizijski sud ponovo vrši kontrolu formalne ispravnosti revizije, a zatim odlučuje o osnovanosti iste, u sednici, tj. bez rasprave. U praksi, veće imenuje sudiju izvestioca, tj. sudiju koji će pročitati čitav predmet i ostatak veća, na sednici, obavestiti o sadržini predmeta, kao i o prigovorima iznetim u reviziji. Nakon toga, sud donosi odluku glasanjem.

Iz ovoga jasno proizilazi, od kakvog je značaja sama sadržina i obrazloženost revizije. Imajte u vidu, da prosečan parnični predmet, u vreme kada stigne pred veće revizijskog suda, broji više stotina, ako ne i hiljada strana materijala, te da je često, što zbog fizičke prenatrpanosti veća, što zbog drugih faktora, gotovo nemoguće očekivati od revizijskog suda, da će vaš predmet, pregledati izuzetno detaljno, od početka do kraja, što bi se reklo. Zato je od krucijalne važnosti, da vaša revizija, bude jako detaljna, te da u istoj, budu veoma jasno i precizno obrazloženi vaši razlozi za podnošenje revizije, uz pozivanje na određene dokumente, iz samog spisa predmeta. To će, u mnogo čemu pomoći u radu revizijskog suda, a vama će dati sigurnost, u smislu, da ćete biti uvereni, da će svi aspekti vašeg spora, biti dostupni i izneti pred revizijsko veće, na odlučivanje. Naravno, u komplikovanijim pravnim stvarima, a većina revizijskih sporova to jeste, to bi značilo, da jedna dobra revizija mora sadržati, verovatno i više desetina strana obrazloženja, a, opet ponavljam, ovaj posao, nikako ne bih preporučio pravnom laiku.

Kakve odluke sud može doneti? Ukoliko se utvrdi, da je bilo apsolutno bitnih povreda odredaba postupka, revizijski sud će odluku ukinuti i vratiti je na ponovno odlučivanje, uz jasno obrazloženje, kakve je propuste prvostepeni (ili drugostepeni) sud napravio, te kako iste treba ispraviti.

Ukoliko sud utvrdi, da je došlo do pogrešne primene materijalnog prava, on će onda, odluku preinačiti, u vidu presude, koja postaje pravnosnažna danom dostavljanja obema strankama.

Na kraju, kao rezime, treba napomenuti, da se veoma često, revizija kao pravni lek, vidi samo kao stepenik, koji morate preći, da bi stigli do ustavne žalbe, tj. žalbe sudu u Strazburu, ali to u praksi, doista nije tako. Osnovana i dobro obrazložena revizija, itekako može rešiti vaše probleme, kojima ste bili izloženi pred prvostepenim i drugostepenim sudom, bez daljeg uplitanja i produbljivanja postupka, pred Ustavnim ili sudom u Strazburu.

Adv. Miroslav M. Rnjaković

Tel: 064/137-10-46

email: advrnjakovic@yahoo.com