Razvod - advokat
Odredbama Porodičnog zakonika RS, brak, kao zajednica života dve osobe suprotnog pola, prestaje na tri načina: smrću jednog od supružnika, poništajem i razvodom.
Kako su slučajevi poništaja brakova, u Srbiji veoma retki, te kako su uslovi za oglašavanje ništavosti braka, zasnovani prevashodno na manama volja ili odsustvom volje za stupanje u brak, ovaj tekst će se, prevashodno, pozabaviti razvodom braka i postupkom za razvod braka.
Sud nadležan za postupak razvoda braka je osnovni sud, na čijoj teritoriji supružnici imaju zajedničko prebivalište, tj. na čijoj teritoriji su imali poslednje zajedničko prebivalište, tj. sud na čijoj teritoriji se nalazi prebivalište tužioca.
Brak se može razvesti na dva načina, sporazumno ili putem tužbe.
Sporazumni razvod braka je moguć prevashodno, kada su međusobni odnosi supružnika na dobrom nivou, te kada postoji mogućnost dogovora, o činjenicama bitnim, za sporazumni razvod braka. Postupak za sporazumni razvod braka se pokreće podnošenjem predloga za sporazumni razvod braka, koji moraju potpisati oba supružnika, ili punomoćnici supružnika. Nije dozvoljeno, da prilikom podnošenja ovoga predloga, supružnici imaju istog punomoćnika, uprkos činjenici, da brak okončavaju sporazumom i uz obostrano uvažavanje.
Kako bi brak mogao biti razveden sporazumno, neophodno je, da su supružnici postigli konsensus po pitanjima podele zajedničke imovine, i vršenja roditeljskog prava. Na internetu postoji dosta primera predloga za sporazumni razvod braka, u kojima su sporazumi o podeli zajedničke imovine i sporazumi o vršenju roditeljskog prava inkorporirani u sam predlog za razvod braka, veoma šturo, obično u obliku jedne prosto proširene rečenice. Oprez!!! Ovo su veoma važna pitanja, koja zahtevaju sastavljanje zasebnih sporazuma, u kojima bi se detaljno regulisala prava svakog od supružnika, te kako bi se na taj način sprečila mogućnost oštećenja bilo kog od supružnika. Ukoliko ste pravni laik, iskreno preporučujem da angažujete stručno lice - advokata, koji će ove sporazume sastaviti za vaše potrebe, a prevashodno kako biste zaštitili svoja prava, od eventualne povrede.
S druge strane, tužba za razvod braka je pravni akt, kojim se takođe pokreće postupak za razvod braka, ali u slučajevima, kada ne postoji konsensus bračnih drugova, po pitanju okončanja bračne zajednice, ili rešavanja pitanja podele zajedničke imovine, ili vršenja roditeljskog prava nad decom.
Brak se, prema PZ RS, može razvesti ukoliko je došlo do ozbiljne ili trajne poremećenosti odnosa između bračnih drugova, ili, ukoliko postoji objektivna nemogućnosti ostvarivanja zajednice života supružnika (ukoliko je supružnik nestao, u slučaju duševne bolesti supružnika itd.)
Ovako postavljen osnov za razvod, govori, da se ovde radi o objektivnom razlogu, koji se ne dokazuje, niti se može osporavati, što će reći, da zakon ne može sprečiti jednog od supružnika, ukoliko ovaj želi da pravnosnažno okonča brak.
Sama tužba za razvod braka je strogo formalan akt, te nije preporučljivo istu sastavljati samostalno, bez saveta stručnog lica.
Sam postupak po tužbi za razvod braka je, podeljen u dve faze, fazu posredovanja i glavnu raspravu. Faza posredovanja otpočinje zakazivanjem ročišta za mirenje, na kome sud pokušava pomiriti supružnike i tako sprečiti razvod braka, a usled činjenice da je brak, od velike važnosti za svako društvo. Na ročište za mirenje ne mogu pristupiti punomoćnici supružnika, već samo supružnici lično. Ukoliko se pozivu na mirenje, ne odazovu jedan ili oba supružnika, a da svoj izostanak pri tom, ne opravdaju, postupak mirenja se okončava, pa se prelazi na postupak nagodbe. Ročište za nagodbu predstavlja poslednji pokušaj suda, da inicira sporazum, tj. nagodbu između supružnika, po bitnim pitanjima, tj. po pitanju podele zajedničke imovine, vršenja roditeljskog prava, izdržavanja supružnika nakon okončanja braka itd. Advokati supružnika mogu prisustvovati ročištu za nagodbu i to se svakako savetuje, jer svaki čovek, u tako teškom i stresnom trenutku, kao što je razvod braka, naginje ka tendenciji naglog i nepromišljenog odlučivanja, noseći se devizom (samo da ovo završim). Prisustvo objektivnog, stručnog lica, koje bi vas posavetovalo i korigovalo, u tim trenucima, može značiti razliku između situirane osobe i prosjaka, da se grubo izrazim i razliku između roditelja koji dete viđa jednom u dve nedelje i onog, koji tri dana nedeljno provodi sa svojim detetom.
Ukoliko mirenje uspe, tužba se smatra povučenom i postupak se prekida. Ukoliko supružnici postignu sporazum, u postupku nagodbe, sud će razvesti brak, kao da je podnet sporazum o razvodu braka.
Ukoliko se ne postigne nagodba, pristupa se ročištu za glavnu raspravu, na kome sud razvodi brak. Tužilac može povući tužbu za razvod braka, do zaključenja glavnog pretresa, a nakon zaključenja, odredbe Zakona o parničnom postupku, ne dopuštaju tu mogućnost.
Protiv presude za razvod braka, može se izjaviti žalba, ali po istoj, drugostepeni sud ne može ukinuti deo presude, koji se tiče razvoda braka, tj. okončanja bračne zajednice, a iz razloga, da takvim svojim postupkom, ne bi doveo do zakonite dvobračnosti (slučajevi u kojima se jedan ili oba supružnika, nakon donošenja presude, venčaju sa drugim licima).
Na kraju, treba imati u vidu, da najnovija istraživanja kažu, da je stres, koji jedna osoba preživi, usled razvoda braka, jači od stresa izazvanog gubitkom posla, smrću nekog od bližnjih itd, te to posebno treba imati u vidu, prilikom odlučivanja, da li ćete u ovaj postupak ući samostalno ili uz stručnu pomoć.
Adv. Miroslav M. Rnjaković
email: miroslavrnjakovic@yahoo.com
tel: 064/137-10-46