Ugovor o doživotnom izdržavanju - advokat
Ugovor o doživotnom izdržavanju, po svojoj zakonskoj definiciji je, ugovor kojim se jedno lice, primalac izdržavanja, obavezuje da će na drugo lice, davaoca izdržavanja, nakon svoje smrti, preneti određene stvari u svojinu, dok se davalac izdržavanja, zauzvrat, obavezuje, da će primaoca izdržavanja izdržavati do smrti, te da će ga nakon smrti sahraniti, u skladu sa željama primaoca.
Toliko o zakonskoj definiciji. Kako sastaviti jedan ovakav ugovor? Ugovor o doživotnom izdržavanju je, po svojoj prirodi, formalan ugovor, tj. on je punovažan, samo u slučajevima kada je isti sastavljen pred sudom, u posebnoj vrsti vanparničnog postupka, pred nadležnim sudijom pojedincem. Kao prvo, sudu se dostavlja zahtev za sastavljanje ugovora o doživotnom izdržavanju, da bi sud, nakon toga, zakazao ročište, na kome će isti biti sastavljen.
Sada, po zakonu, sud bi trebao i neuku stranku, tj. pravnog laika, na gore pomenutom ročištu, upoznati sa svim njegovim pravima i aktivno učestvovati u sastavljanju teksta ugovora, a po željama ugovornih strana, tj. ako iste sudu nisu dostavile gotov tekst ugovora. Nažalost, praksa opovrgava ovakvo zakonsko rešenje, a prevashodno iz logističkih razloga, te je jako čest slučaj, da sud ugovorne strane vraća, po nekoliko puta, zakazujući nova ročišta, sa nalozima kako ugovor ispraviti i dovesti u zakonsku formu, a ti nalozi, veoma često, mogu biti krajnje nerazumljivi za neuke stranke. Svakako, u ovakvim slučajevima se savetuje angažovanje stručnog lica - advokata, za izradu jednog ovakvog ugovora, kako bi se izbeglo odugovlačenje samog postupka, jer na kraju, troškove istog, snosi podnosilac zahteva.
Jako je bitno imati u vidu, da zakon predviđa zabranu, po kojoj davalac izdržavanja ne može biti lice koje se bavi medicinom, a usled mogućnosti istog, da izvrši uvid u zdravstveni karton primaoca izdržavanja i samim tim ima jasniju predstavu, koliko primalac još može poživeti, čime nestaje aleatornost (neizvesnost) samog ugovora, kao jedna od bitnih odlika istog. Naime, davalac izdržavanja, koji se bavi medicinom, to može postati, isključivo na osnovu pismenog odobrenja organa starateljstva (centra za socijalni rad).
Ovaj i ovakav ugovor je, veoma često, predmet kontroverzi, jer veoma često se istim, iz nasledstva, na posredan način isključuju zakonski naslednici, te se veoma često dešava, da epilog istih budu dugi i iscrpljujući sudski postupci, upereni protiv davaoca izdržavanja. Imajući u vidu samu kompleksnost zakonskih rešenja, opet ponavljam, zarad mira davaoca izdržavanja nakon smrti primaoca, jako je bitno da ugovor bude valjano sastavljen, tj. da svi aspekti istog budu detaljno regulisani, te opet, predlažem angažovanje stručnog lica.
Ukoliko, pak, neko nema volje, niti sredstava za angažovanje advokata, par stvari bi trebalo imati na umu. Razlozi, predviđeni u zakonu, za raskid, tj. poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju su poremećeni odnosi između ugovornih strana i neispunjenje ugovornih obaveza.
Kao prvo, s obzirom na prirodu ugovora, veoma je čest slučaj, da će do primaočeve smrti, primalac i davalac izdržavanja, živeti zajedno, zarad ispunjenja ugovornih obaveza. Zakon je, zbog ove eventualnosti, predvideo, kao jedan od razloga za raskid ugovora, poremećaj odnosa između ugovornih strana. U slučaju ovakvog raskida, davalac izdržavanja ima pravo na pravičnu naknadu, za do tada uložen trud. Zatim, drugi razlog za raskid je neispunjenje ugovornih obaveza od strane davaoca izdržavanja, tj. u slučajevima, kada davalac ne vrši izdržavanje u skladu sa ugovorom. U oba slučaja, raskid se vrši sudskim putem.
Takođe, važno je napomenuti, šta se događa, ukoliko davalac izdržavanja umre pre primaoca. U tom slučaju, primalac je obavezan da potomke davaoca izdržavanja pozove da preuzmu njegovu ugovornu obavezu, ako oni to odbiju, ugovor se smatra raskinutim i njima ne sleduje nikakva naknada. Međutim, ukoliko naslednici davaoca izdržavanja, imaju volju, ali nemaju mogućnosti da nastave sa davanjem izdržavanja, zakon im je propisao pravo na dobijanje pravične naknade, za dotadašnje izdržavanje od strane pokojnog davaoca.
Oko čega se najčešće vode sporovi? Gro sporova vezanih za ovaj ugovor, pokreću zakonski naslednici primaoca izdržavanja, koji se smatraju obmanutim i prevarenim, činjenicom da od primaoca izdržavanja neće naslediti ništa, te su ovakve tužbe, najpre uperene na poništaj ugovora, što zbog mana volje (prevare, zablude, prinude, nesposobnosti za rasuđivanje od strane primaoca izdržavanja), ili su iste uperene na poništaj ugovora, po osnovu neispunjenja. Ovo je u praksi, jako teško dokazivo, te je većina ovih i ovakvih sporova osuđena na propast, naročito, ukoliko primalac i davalac izdržavanja, zaključe Aneks ugovora o doživotnom izdržavanju.
Ovde bih preporučio oprez. Često se dešava, da davaoci izdržavanja, nakon potpisivanja Aneksa ugovora o doživotnom izdržavanju, kojim se još jednom, formalnim putem, potvrđuje volja ugovornih strana i dotadašnje ispunjenje ugovornih obaveza od strane davaoca, jednostavno prestanu da vode računa o primaocu izdržavanja, svesni činjenice, da u svoju korist, imaju dva pravno savršena dokumenta, koja je jako teško oboriti na sudu.
Na kraju, šta preporučiti? Što je sam ugovor bolje sačinjen, to su mogućnosti obaranja istog sve manje. U ugovoru treba taksativno navesti sve obaveze davaoca izdržavanja, do najsitnijih detalja, a ne ugovoriti paušalnu obavezu "izdržavanja", ugovor mora biti sačinjen u skladu sa zakonom, detaljno i vešto, kako bi i jedna i druga strana, bile sigurne, da potpisivanjem istog, rešavaju velika pitanja u svom životu. Primaocima bih savetovao, da ne potpisuju Anekse ugovora, već da davaocu dozvole, da na drugi način, zlu ne trebalo, pribavlja dokaze o njegovom izvršenju ugovornih obaveza, a davaoci bi trebalo, da svoje aktivnosti obznane, kako prijateljima, komšijama i drugim potencijalnim svedocima, već i da čuvaju svaki dokument, svaku uplatnicu sa svojim potpisom, kao i svaki drugi dokaz svojih radnji izdržavanja.
Adv. Miroslav M. Rnjaković
email: miroslavrnjakovic@yahoo.com
tel: 064/137-10-46